понедељак, 01. јул 2013.

МИЛОШ ДЕЛИЋ


МИЛОШ ДЕЛИЋ
(Објешен од стране окупатора 1917. г. у Пљевљима)

Процмилио Сужањ у тавници

На Мојковцу у швапској станици,

Чи је Сужањ чија ли тавница

Тавница је Ћесара Јосифа

А Сужањ је Соко тица сива

Делић Милош из ПРОШЋЕЊА села

Зла судбина каква га је сплела

Те се шваби предаде на вјеру

Те са њега жива месо деру

У тавници кући безданици,

На њој нема прозора ни врата

А мучи га толико џелата

Особито Богуновић Марко

А тобож је Србин наопако!

Босно наша јели ти срамота

Да таквога родиш Идиота?

Који нема поноса ни части

Но срамоти државу и власти.

Који мучи Делића Милоша

Што је рањен са Мојковца доша,

Његови су доселили стари

Из Дробњака при ријеци Тари,

Борили се противу турака

Вазда било људи и јунака

И он данас запа у зиндана

Ђе невиди бијелога дана

Ђе је ледна вода до кољена

И јуначке кости до рамена

Шта од њега Богуновић ради

Он га мучи од жеђи и глади

Здраве зубе из главе му вади

Врућијем га гвожђем опашује

Те све друге муке надмашује!

Мучио је Јовановић Сава

И велике муке издржава

Јуначкијем мукама подлеже

И с овога свијета побјеже.

А Милоша шест мјесеци више

Великијех мука намучише

Несрећну му кућу запалише

А бијеле овце одјавише,

Цијело му робље поробише

И од ђеце мајку одвоише!

Јер је неки шпијун из племена

Тешка поган онога времена

Казао је рад чуала сите

Милош крије пушке и Комите"

И стотину чуда надовеза

На Милошу правога витеза

А Шпијун ће за ово дознати

И самога себе препознати

Знат нећемо овога изрода

Рад његова братства и порода?

Са Милошем даље шта се случи

Богуновић пошто га намучи

Војноме га суду испоручи.

И властима њега препоручи:

,,По истрази и другоме свему

Да бјешала припадају њему"

У Пљевљима у царскоме суду

Бранио се Милош узалуду!

Воде сужња пребијених кости

Али то су за њих формалности

То су људи од знања и пера,

Ал без душе и без карактера

Још Хришћани старо-древна вјера

Али много далеко невиде.

Шта све може и од њих да биде?

Шта су они и какви органи

Кад судије нема да га брани!

Нит питају Цара ни маршала

Него одма с њиме на вјешала

Сами они кидају и мјере

Како чоек зна бити звијере?

Једно јутро објаве прибише

А у њима суд пријеки пише:

„Милош Делић да грађани знају

(осуђен је на смрт за издају)

То ће бити пазарнога дана

У Долове код војнога стана

Да свак дође наређују власти

Да гледају коноп кад омасти

И да чују о чему се ради

Ту ће да се удовољи правди?

Дан који је од прилике зна се

Велике се прикупише масе

Доведоше сужња из тавнице

Свезате му руке у лисице

Све му шкрипе изломљене кости

Великога јада и жалости

Каквијех је људи без милости

На Милошу крвавијех рана

Више но је у години дана

Народ гледа и вата га језа

Ко онога мученика веза?

Што не може сјести ни лежати

А камоли од смрти бјежати

То смрт није но васкрсеније

Да се спаси љуцке тираније

Руке му се и образи жуте

Само суве кости не просуте!

Очи му се од лема не виде

Данас ће му људи да завиде

Како мушки на вјешала иде

Један Швабо златнијех ширита

Он пресуду Милошеву чита:

Делић Милош из Прошћења села

Кривична је починио дјела

Учио је по селу сељаке

Да недају хараче и данке

Против нас си у комите иша

Ту је твоја кривица највиша,

Кривица је утврђена на те

Да си царске побио солдате

Два војника два сина јединка!

И закон те сматра за крвника

И пушке си у потаји крио

Што то цивил не би радит смио

Па си бјежа с државнога рада

И сијасет осталијех јада

Због овога што сам ти прочита

Смрт најтежу ти си замирита

Ал то више радит нећеш моћи

За мало ћеш на вјешала поћи.

Иза тога судија му вели

Сад ти реци срце што ти жели"

Рече Милош ал гласно иначе

Као црни Гавран кад загаче

,,Ја сам чуо шта ми кажу власти

Ал и ви сте на рубу пропасти

На Принца се нешто наљутисте

Те цијели свијет замутисте

И гроб ће ви на Балкану пући

Због случаја у царевој кући!

Та вјешала што овуда дубе

Те вјешате српске Родољубе

Ништа друго немојте мислити

И ви ћете на њима висити!

Немислите дивљи Идиоти

Живо ће вас дријети Комити.

И ми ћемо у рајско насеље

Слушат ваше вапаје са земље

А тај шпијун мрчи-пушка мртва

Биће и он обрљана жртва

Те ми с вама раскопа огњиште

И данас ми ђеца моја пиште

Гладна гола на туђу сокаку

Како од њих одвојисте мајку

Шпијун Шваба, два друга најгрђа

Панула ви на оружје хрђа!

Ђецо моја љута сирочади

Ви ћете ми скапати од глади

Ко о вама има да се брине

Данас ће ви отац да погине!

На вас неће погледати нико

Чујеш ли ме драги брате Мирко

Остављам ти ђецу на аманет

Послушај ме као чоек и брат

Моју карај с твојом разговарај

твоју шаљи да у школу уче

Моја нек се на имању муче

Кад им сване, нам нека им пане

Те им икад узастрану крене

Нек се сјете вјешала и мене

Ко небили људи и јунаци

Ниједно ми неживјело мајци!?

Но куд ће ми мајка моја стара

Мила сестра Бошковић Лазара.

А шта ће ми моја сестра Стоја

Ако неби пошла за несоја

Оће им се за здравље молити

И брацкој се ђеци наклонити

Још хоћаше нешто говорити

И таман га шћагу да објесе

Поп хришћанско причешће донесе

Причести га из глатне ожице

И поп оде пут свете Тројице

Милош ногом Џелата помаче

И сам коноп на грло намаче?!..


Нема коментара:

Постави коментар