среда, 3. јул 2013.

МОМ УВАЖЕНОМ ПРИЈАТЕЉУ БАЈУ КАСТРАТОВИЋУ


МОМ УВАЖЕНОМ ПРИЈАТЕЉУ
БАЈУ КАСТРАТОВИЋУ
П о з д р а в


Синоћ ми је карта стигла

Потврђена препоруком

И најпосле потписана

КАСТРАТОВИЋ БАЈА руком.


Ти се мене често сјећаш

То познанство тебе кошта

Па ћу да ти одговорим

Из древнога ОНОГОШТА.


Мислио сам да си неђе

У тазбини ил у Пећи

И ја бих ти давно писа

Али ћу ти зато рећи:


Ја сам чуо прије писма

Које си ми посла јуче

Да у дому КАРА БАЈА

Расте једно мало Вуче,


Да се вишњи Бог насмија

На вратима дома твога

Да имате мушко чедо

Ка највећи дар од бога,


И да Бог да да поживи

Сто година или више

Да доживи да о њему

Историја наша пише,


И у срећи да преживи

Многа Љета и године

Све на понос куће своје

И јуначке Домовине,


И да Бог да и сви свеци

Да од оца бољи буде

И зле очи и погане

Да му никад не науде,


Он девети син ви био

А ти да си сретни отац

И тај МИЉАН да израсте

Ка најбољи ЦРНОГОРАЦ,


Немојте га размазити

То је ђеци грдна мана

Пустите га бос да скаче

Обала од Јадрана,


Немојте га навађати

На бомбоне и слаткише

Качамака и млијека

Давајте му то највише


Учите га кад дијели

Нека другу дава више

Јер богатство срећа није

Од Слободе шта је више,


Причајте му за Косово

За Граховац и До Вучи

Прије него буквар узме

Да тридесет слова учи,


Причајте му за Хајдуке

За устанке и за буне

Нек се пење на Комове

Гледа овце и катуне,


Гледа како сељак оре

Како копа како коси

Како стара Васојевка

У узици дрва носи,


И то ће га подсјетити

На његову традицију

Пет вјекова што гинуше

За слободу и нацију


Кажујте му нек се чуди

Да он има мајке двије

Домовину и ту што му

Рајским пиће груди грије,


Учите га нек пјешачи

Са торбицом о рамену

Е му може то ваљати

У животу и времену,


Ви ћете ми опростити

На писање и галаму

ПОЗДРАВИ ми ђецу твоју

И њихову драгу МАМУ


И нека га у част моју

Дигне сина и пољуби

Видим да се меморија

И памћење моје губи


Па дозволи да захвалим

На људскоме твоме дару

Из далеке земље слику

Да ми виси о ДУВАРУ,


Ти си мене као човјек

Више пута задужио

Како зашто и због чега?

Кад нијесам заслужио,


Још искрени поздрав прими

На обали од Јадрана

Са свом срећном породицом

Од твог ХАЏИ РАДОВАНА.


У СТАРОМЕ ОНОГОШТУ

21. 1. 1979. године

Нема коментара:

Постави коментар