среда, 03. јул 2013.

НА СПРОВОДУ ЈАНКА К. ПОПОВИЋА


НА СПРОВОДУ ЈАНКА К. ПОПОВИЋА
из Драговољића код Никшића 1974

Тревило се јутрос тако

Да је умро стари Јанко

У болници у Никшићу

Добри Јанко Поповићу

Сурвала га старос клета

Деведест скоро љета

Прошао је кроз три рата

Изгубио два-три брата,

Два-три дома ископата,

И јединак његов гине

На бранику домовине.

И све ово побуди нас

Да идемо и ми данас

Да видимо мртва Јанка

Обавеза то је јака,

Ми отоле брже боље

Уз никшићко равно поље,

И вуче нас Волга брза

Дан је ведар асфалт смрза

Дан је кратак а ноћ дуга

Тек се враће Сунце с југа,

Фебруарско доба зиме

Ал не памтим таке климе,

Наступила зима лака

Нит снијега нит облака,

Ту на Плочу Драговољску

Остависмо Волгу руску

Онда пјешке до Љесковца

До црнога црногорца,

Бездом Јанка Поповића,

Утреника ал кућића,

Ту бијаше људи маса

Црна дома црна гласа,

Ту се кука и лелече,

Док и од нас неко рече:

„Леле Јанко Поповићу

Горостасе и племићу,

Леле Јанко утрниче

И велики мучениче

И гласити племениче

А Косовски осветниче

Од Бојане и Брдице

Па до мутне Брегалнице

Од Гласница до Мојковца

Свуд си био примјер борца

Устаничка класо људи

Чувај сина не пробуди

Е би момче да те кара

Ђе му оста мајка стара?

И ђе су му сестре двије

Зар ти за њих стало није?"

Ту изреда жене туже

Нека брате нека друже

Ил ђевере или стрико

Нека куме љуцка дико

Двије шћери куку Тата

Поздрави нам Рака брата

Јел му теже осам рана

Или мајка самохрана?

Једна женска одвајаше

Она Јанка коријаше:

,,Куме Јанко пушко наша

На зле ли си гране доша

Прекрштене руке двије,

А мушкога гласа није,

Црне очи заклопљене

Мушке кости разглобљене,

А на глави слабо косе

Куд ће ово да те носе?

Да те Јанко син не зове

Да му идеш у сватове?

Немој болан ићи тамо

Враћати се нећеш амо

Ту сватови отров пију

А невјесту воде Змију,

За црнога младожењу

Млада момка у камењу.

Кући врата не затварај

А Петрушу не остављај

Да ти кућу обдржава,

Да се камен издржава,

Да ви оре подкутњицу,

Да нариче Радојицу

И да у њу трње сије

Да га ложи да се грије,

Јер су шћери туђа кућа

А зетови туђа срећа,

Ал Радојка сина има

Мора једна ићи к њима,

На сан јој је неко река:

,,Да ће у злу смрт да чека"

Куку ли је свакој кући

У злу добро чекајући

Петруша је знаш без браће

Кукавица горска штаће?

Без браће су хладне плећи

Свак ти смије ружно рећи

Нема у род куд утећи

Која сестра нема браће

Она у род слабо свраће

Ђе остану братанићи

Ту се има куд отићи,

Но ђе црни барјак вије

Ту одиви пута није,

На огњишту гуја спава

Зет имање распродава

Брат остаје без дијела

Ту је црно без бијела,

Јер кад сестра нема брата

Па ако је и удата.

Нека мма дворе царске

А у џепу кључе рајске

Да се купље у Јордану

А да влада на Балкану,

Да јој девет сина коси

А да царску круну носи

А шћер да јој Султан проси

Да јој млађи држе скуте

Боле брацке ране љуте.

Али нема црње Чавке

Него мајке самохранке


Нема коментара:

Постави коментар