ВУЛЕ НЕШКОВ
Ка' вук гладан на
пропланку,
Без имања и без куле,
Живио је у брдима
Нешков Вуле, Вуле,
Вуле.
Посјеко је шесет глава
И живијех десет свеза,
То је Вуле Нешков
мачем
На џевердар свој зареза.
Са Турчина мртва није
Ништа скидо нако главу.
Величина, таква, збиља,
И припада горском
лаву.
И кад су му главу
сјекли
Ни тада се није препа
Као да је брат Стојанов
Ил' Лазара Пецирепа.
На гроб му је написао
Кнез Никола оног дана
Да му није у јунаштву
Брђанина било равна.
Нема коментара:
Постави коментар