СИНОВАЦ

СИНОВАЦ

Да ви причам случај гласовити

Кад се бише Швабе и комити

Недалеко од града Никшића

Код Острога више Богетића

У јуначко племе Пјешивачко

Међу Острог и Будош планину

Официра седам ђе погину

Побише их од горе комити

Ал' ће Шваба таоце побити

Све хајдучку браћу и рођаке

Многе ли ће закукати мајке.

Швабе клете хоће да се свете,

То је закон и обичај ружни

Да плаћају ни криви ни дужни

Док гласови почеше да лете

Како Швабе кажу и пријете

Да ће сјутра више Главе Зете

Међу Дрмић и мећу Вардиште

Све таоце водит на стрелиште

Док закука двадест кукавица

У домове двадест Пјешивака.

Кад је чуо Ускоковић Петко

У Ћурчиће село подалеко

Имао је таоца синовца

Сирак љути који нема оца,

Па јунака на срце забоље

Да му Шваба сироче закоље.

Па је Петко Породици реко:

.,Ја ћу данас ићи да погинем

Мога Крста да с вјешала скинем

Мученичком смрти да обршим

Родитељску дужност да извршим.

Ђецо моја шта ви помоћ могу

Остављам вас на аманет Богу

Ни овако неће вазда бити

Нестануће Швабе и комити

Природа се својим током креће

Дјела људска умирати неће."

Па похита што је мога брже,

Хита некуд да је смрти ближе

На крваве Богетиће стиже.

Води Шваба двадесет таоца

Док ево ти мрка Црногорца

Црном струком прекрио рамена

И то му је ознака времена,

Она ће му црни покров бити

Што му даше Швабе и комити!

Па изађе пред свезано робље

На крваво пјешивачко гробље

Па он швапске официре моли

Да му закон ћесаров дозволи,

Да ја идем у смрт за синовца

За сироче које нема оца.

Отац његов кад се преставио

Код мене је ђецу оставио,

И мене их на аманет преда

Чини ми се он из гроба гледа.

Све зло ово које се догађе

Све то мене у срце погађе,

Па за хајтер брата мога Сава

Ево моја да полети глава,

Па зар данас његово дијете

Да на моје очи убијете

Но убијте стрица за синовца

И за оне који су у шуми

Нека мене изломе куршуми

Зато ћу вас за милост молити

Хоћете ли мене дозволити?

Да ми брацко пуштите дијете

И да мене старца убијете!

Живот ми је дати као ништа

А да Крста спасим са стрелишта,

Јер је код нас остала изрека

Што је давно неко мудар река:

,,Не удари стрица код синовца

Нит ујака код добра сестрића

Да те љута не уједе гуја"

Зато у смрт идем пјевајући

Само њега да пустите кући.

Шта су ђеца за хајдуке крива

Штал' је крива за браћу одива,

Но се швапски официри диве

Ваки људи и треба да живе,

Ово нема у свијет бијели

Да се љубав овако дијели!

Само ово Црногорци чине

Види ове љуцке величине

Како у смрт за другога иде

И пустише Крста нека иде:

А Петко му збори са стрелишта

Не мој ми се препадати ништа

Него хајде у планину бјежи

И сјећај се стрица ђе ти лежи.

Када будеш у љутоме боју

Да осветиш русу главу моју

А ви Швабе римске паликуће

Шта радите то је немогуће.

Убијате старце у кревету

Крв пијете жени у ђетету

Пет вјекова наша Црна Гора

Бранила се од окупатора,

И клонули у борби нијесу

Крај ће доћи и вашем бијесу,

Што по туђој роварите кући

Брзо ће ви згибеније пући.

Ђе оу тако покварене власти

Тај ће народ доћи до пропасти.

Ал, им Швабо забранити неће

Те су смртно примили причешће.

Поп Илија Мијушковић стари

Који много за Швабу не мари

Причести их и исповиједи

Па им онда оде да бесједи:

Да их надом слободи и тјеши:

,,Сваки човјек на земљи гријеши

Покајте се то је Пророк река

Па вас вјечно спасеније чека.

Куку томе у зло ко се нада

Благо томе ко на правди страда

Вас ће чекат на небеса плата

Не плаште се мркије џелата

Они могу тјело да ви сруше

Али ваше мученичке душе

Милош чека на вратима раја

Вашој слави неће бити краја.

Из рајскије поља и милина

Гледаће те убицу Кајина

Гори усред ужарене пећи

И сви што су брзи у несрећи.

Па ће тако и ваши џелати

У сумпорне воде запливати.

Поп их тако храбри и соколи

Онда поче да се Богу моли:

„Немој да те молим узалуду

Кад будемо на страшноме суду

Ти се смилуј на ове хероје

Нека стану с десне стране твоје

Да се њине овеселе душе

Што ка људи мушки изгинуше".

Овакве су пернате ријечи

Мелем који од смрти лијечи

У души се одомаћи нада

Да је блажен ко на правди страда.

У то доба јекнуше плотуни

И ендек се лешева напуни,

У гомили овије јунака

Бјеше глава Бошковића Марка

И с њим глава Бошковића Сава

И три брата три Перуновића

И ћетића Контића Милића

И старога Вучинића Ива

Нађоше га пред законом крива

Што је дига на ћесара руке

Јер два сина има у хајдуке,

Попадаше народни хероји

Ал још Петко Ускоковић сгоји

Швабе кори и свашто им збори:

Видите ли љути крволоци

Како мушки гину Црногорци

Разбојници и продата стоко

Зар да стрекне Црногорско око?

И њихова срца да уплаше

Нечувено безакоње ваше.

Хрђе једне и немрчи-пушке

Што ми прси не сломисте мушке

Но мучите старе моје кости

Бог велики нека ви опрости

Ал' ви неће опростити људи

Мач ће нечи и вама да суди.?

Кад им тако укреса у очи

Један крвник манито прискочи

И гађа га међу обље очи

Још с три метка савладаше Петка!

И прибише рањенога лава

Црногорче нека ти је слава

И свијема који с тобом леже

Благо теби који тако преже

Те од страшне уре не побјеже.

Није таде лако било тебе

За другога жртвовати себе

И раширит прси пред крвника

За синовца непунољетника

И имали људи у заблуди

Да га вака смјелос не побуди?

Име које никад не блиједи

У смрт оде те смрт побиједи.