КНЕЗ ИВАН ОД СЕМБЕРИЈЕ

КНЕЗ ИВАН ОД СЕМБЕРИЈЕ

Војску купи Кулин капетане

Против Срба браће православне

Од бијеса бјеше поманита

Нити цара ни везира пита

Него ради што је њему драго

Српско робље продаје за благо

Он пороби Подриње и Јадар

Народ што се бранит није кадар

И наведе робље из Србије

Про гласите земље Семберије

Ту кнежеве набија на коце

И попове српске богомољце

Јадно робље повезано пишти

То Ивана Кнежевића тишти

Сузе проли а Кулина моли

Господаре Кулин Капетане

Ја те молим са божије стране

Прими кумство, прими побратимство

Ово робље то су моја браћа

Пуштај рају дома да се враћа

Знаш кулине турски капетане

Јунак неће ни кад га запане

Урадити оно што не ваља

Да јуначки образ не окаља

Капетане грота је и мана

Продавати робље ка ајвaна

(Бити људе који се не бране)

Јели право турски капетане?

И човјека ватат кад не бјежи

Рањеника прибити кад лежи

Ти улеву што од цара примаш

И чивчија пет хиљада имаш

То ђаволу неби било мало

Па кад ти је до новаца стало

Продај мене робље поробљено

Капетане госпоцко кољено

Да не вуку по мору Галије

До Шпаније и Португалије.

Пуштај робље дома да се врати

Иво ће ти поштено да плати

Ако имаш страха од Алаха

Помисли се и сам проесапи

Послушај ме те се осевапи

Пушти рају дома нека иде

Да ти Турци и Срби завиде

Откуп ишти колико ти драго

Заимаћу у турака благо

У Дервиша аге од Зворника

И Абдула турског књижевника

Мул Ахмета изнад Бијељине

Омер аге са обала Дрине

У Авдића и у Љубовића

И два брата два Џулуповића

И у Муја Мухамеровића

У Звиздића и Реџипашића

Све су ово муслимани турци

Али ће ме помоћи на муци

То су људи што далеко виде

Што ничијој срећи не завиде

Који виде докле глупос иде

Те се људи међу собом кољу

И стварају јаде и невољу

Ти ратови, ђавољи сватови

Окошта се тако чудо збива

Кад је земља извор вода жива

Ђе свак на њој може да ужива

Кад би људи са кугле цијеле

Што зараде љуцки да дијеле

Оружје би и њене фабрике

Постануле свијецке антике

Ово причам а ти ми опрости

Због овакве турске хуманости

Кои ће ми позајмити новце

Да непуште Јевреје трговце

Који вазда на распеће пљују

Да Хришћанско робље одкупљују

Да им вуку по мору галије

До Шпаније и Аустралије,

Кад Кулина убоде истина

И саслуша Кнежевића Ива

Мудру главу и сокола сива

Па му турчин оде да бесједи:

,.Оди овђе поред мене сједи

Примам кумство и божије име

И зваћу те богом побратиме

Јесам чуо све како си река

, ,3нам и земља да свакога чека

Свако биће на земљи и води

Страх од смрти са њиме се роди

Ни смрт није никака правица

Или био пророк ил убица

Црна земља никога не пита

Ил се клања ил библију чита

Нека човјек на основу тога

Нек на земљи проживи да ваља

Да другоме ништа неоставља

Зато кнеже нијеси у праву

Зашто лупаш остарелу главу

Који људи за свијетом плачу

Дали знаду да у јаму скачу?

Па мој побро промисли се добро

Води робље куд је тебе драго

Да донесеш на вријеме благо

А најдаље за неђељу дана

Да подмириш Кулин Капетана

Три товара жутије млечића

Или главу Ива Кнежевића

Ко нескуцаш паре на речену

Даћеш своју главу одсјечену

Кад чу Кнеже чим га Кулин веже

Јадно робље напи и наједе

Па их Дрини на обалу сведе

И ту нађе орахове лађе

Пребачиј их с ону страну воде

Па нек бјеже куд их очи воде

Скиде попа и кнеза са коља

И сахрани ђе је њему воља

Благо снађе подмири Кулина

Докле Вишњић јуначка старина

Старе гусле стави преко крила

Па запјева као горска Вила:

„О Кулине капиџија царски

Зашто тако уради погански

Те пороби Подриње и Јадар

Народ што се бранит није кадар

Те продава робље као стоку

Оглашени турски крволоку

Што с толико војске и олоша

Не исчека Поцерац Милоша

Но побјеже преко Семберије

То јуначки ни поштено није

Неј утећи с крвавијем благом

Милош ће те поћерати трагом

Неђе ће се с тобом ухватити

И свећети на нос ударити

Да те пита од Поцерја влаше

За попове и кнежеве наше

Што на оштро коље набијаше

И за благо Иван што улупи

Сиротињу нашу те откупи

Да не пиште у туђе окове

Да се за то прича кроз вјекове

За Ивана и Кулина Бана ...

О велики Кнежевићу Иво

Бог ти није учинио криво

Но ти сила његова помаже

Те уради што други неможе

Јадну ђецу те мајкама врати

Да ти Српство довијека памти

Бог ти дао здравље и весеље

Смрт поштену и рајско насеље

Десна ти се посветила рука

Са којом си са толико мука

У метежу писке и јаука

Крвав откуп бројио Кулину

У тврдоме кланцу Огулину