МИЛОШ ЧЕЧОВИЋ - ВУКАДИНОВИЋ

Од како је Бог створио свијет

И човјеку каза да ће мријет

Од кад змија под каменом спава

И од кад се за јунаке знава

Те се грђи од бољега крије

Нико љепше урадио није

Нит јуначки на мегдану проша

Ка што кажу Чечовић Милоша

Из Мораче крваве клисуре,

Ђе су турске и данас чутуре,

У најтеже од Косова дане

Кад почеше царства да тамане

Кад се дрмну Мадрид у Шпанији

И Лисабон у Португалији

Тијех дана момче од Мораче

Много Срба са вјешала маче,

За то дјело сјајно и велико

Још се није заузима нико

Те ћу за то награде му дати

Како ђе га цио свијет знати,

Који дјело уздиже ријетко

Е просто му мајчино млијеко,

Који мушки без никога преже,

Ђе се језик кроз вилице веже,

Те подиже ступац каменити

Да остане спомен вјековити,

Да се прича на овом свијету

За Милоша и његову чету

Зато гусле моје другарице

Гласовито развуците жице,

Ти гудало примакни се амо

Да о томе српски запјевамо:

Вала Богу и његавој сили

Ко' но нако у невољи цмили

Ил се виле у језеру даве,

Ил се јеле од студени краве,

Ил' је јелен друштво изгубио

Ил је соко пилад погубио

Ил се кољу по приморју змије

Но од тога ниједнога није,

Нит су виле нит се јеле краве

Нит јелени изгубљени јаве,

Нит је соко нити змије миле

Но јунаци у тамници цвиле,

У бедему тврдоме Никшићу

То бијаше Владо Змајевићу

И са њиме Џаковић Млађене,

Чето-баше на смрт пресуђене.

Шњима друга од стотине више

На вјешала пресуђени бише

Још 'им нема три бијела дана

Извешће их крај војнога стана,

Рано јутро тридестога марта

Вјешала ће чекат сигурата

И конопи тврди примотани

Под никшићски бедем обурвани,

Још вјешала докле буду празна

Смртна ће се прочитати казна

Да се други не усуде више

Та пресуда наопака пише:

,,Франци Јосиф император стари

,,Дознао је како иду ствари

,,Да се буни народ покорени

,,Да су царски друми затворени,

,,3акон хоће да свак знаде ђе је,

,,Цар не трпи словенске идеје,

,,Но власт дава у његаво име

,,Ко год неће да се сложи с тиме,

,,На терену царске провннције

,,Решење је војне полиције

,,Да с' објеси Змајевићу Владо

,,У дан црни кад се није надо

,,И Џаковић Млађен из Шарана

,,Један коноп а једнога дана

,,На цареву друму на раскршћу

,,На вратима у граду Никшићу,

,,И са њима дружина цијела

,,Смртна их је казна занијела."

Кад оваку пресуду дадоше

Сва племена зато дознадоше,

Тужан абер по свијету скиће

За дан црни и крвопролиће,

Ал што ће се Боже један мили

Ко ће дивљој одољети сили

Који пишу закон у поноћи

Нема тога ко ће им помоћи,

Но Бог даде нека му је хвала,

Једно момче српских идеала,

Те се треви у царевој војсци

Да се с' њиме поносе потомци,

На царевој стражи у Никшићу

Од Мораче Милош Чечовићу

Кад је момак за то припазио

Љеб је царски ногом погазио

Као јунак и патриот прави

Добра своја на банду остави

Презре живот, кућу и родбину,

Да спријечи проклету судбину,

Сад слушајте гусли како кажу

За Милоша и цареву стражу:

,,Једне ноћи тавничка су врата

,,Била тврда и осигурата,

,,Врата тврда мандала велика

,,У пенџере шипке од челика,

,,Врата једна а четири браве

,,Од мазије начињене здраве

,,Да удари из неба стријела,

,,Неби браву с' врата однијела,

,,А зидови ка бедеми стари

,,Зар то љуцка рука да поквари,

,,Ноћ облачна студен ветар дува,

,,Милош стражу на тавници чува,

,,А све мисли и начине ствара

,,Дако пушти тридес тавничара,

,,Оће Милош ка прве војводе,

,,Па тавницу разваљиват оде,

,,И јуначку употреби снагу

,,Даде шипке проклетоме врагу

,,Челик ломи ка суве палице,

,,Док отвори врата од тавнице,

,,Прије зоре на четири сата

,,Тавница је била откључата,

,,Јер Србина српска мајка роди

„Да толико брата ослободи

,,Како звекну сломјена тавница

,,А улеће соко сива тица,

,,Који с' царом ратовати смије

,,Из руку му јарко сунце грије,

,,Па он Влада и Млађена зове

,,И осталу браћу соколове

,,Да бјежимо Милош њима рече

,,Да нас црна зора не затече

,,Они мисле јели ово јава

,,Ко слободу на вјешала дава

,,Ал познаше с оружјем јунака

,,Па сви за њим загон без узмака.

,,Прегазише никшићке равнине

,,До Товића зелене планине

,,Док у гору уљегоше густу

,,А тавницу оставише пусту.

,,Те три зиме и два црна љета

,,То се звала Милошева чета,

,,Да му живи име у народу.

,,Који даде јуначку слободу

,,На његово тридес тавничара,

,,Рад поштења без мита и пара,

,,Да пас пасу прича за то смјело

,,И јуначко Милошево дјело,

,,Што с' одужи држави и цару.

,,Ка Поцерац на пољу Мишару.