понедељак, 05. март 2012.

МИЉАНУ ВУКОВУ




МИЉАНУ ВУКОВУ

Тај кастриот из Васојевића,

Сој, бре, као балчак Обилића!

Страшан као сибирска пустиња

Ил' таласи поврх мора сиња,

Груди су му тврђи од камена

А лав би му лего на рамена.

Има љуте као зима зубе

А више њих два се брка љубе.

Ту испод њих хучи врело буне,

А за тачност Ловћеном се куне,

На гробу му гудало и струне,

Под ноге му ропски ланац труне,

Не видиш му токе од бркова,

Које није у Млеткама кова,

Но скинуо са паше Селима,

А на њима скуп легије има,

Ка' влашиће с небескога свода,

Ил' кремење из химне народа.

Шта још краси тога горостаса?

Три зла што му вире иза паса!

Ал' што храни покрај кука вука,

Кад зарежи, царев логор бјежи.

А војвода мркова ошине

Не виде се брда од прашине.

Море Турци залуд ви клањања,

Тјера Миљан аге са имања!

Одметник је с триста соколова

И с народом који нема крова,

Ал' у таквој витешкој биједи

Дан им царске године вриједи.




Нема коментара:

Постави коментар