понедељак, 05. март 2012.

ЗАР ТУЂИ СКАДАР

ЗАР ТУЂИ СКАДАР
 
 
Горди Скадре, тврда качанице,

Црногорска грдна касапнице,

Најгласити на крајини граде,

Црногорски узалудни наде!

Залуду ли за те крв пролисмо

И на силу Цару освојисмо.

Бог т' убио планине и кланце

Што позоба браћу Србијанце,

С' њима пуни шанце и канале

Док Европа пошље ка из шале,

Србе врати, а Турке помами,

Те осташе Црногорци сами,

Да се за те без никога боре

Ти позоба цвијет Црне Горе;

Зубима су жицу прекидали,

Један другог са коља скидали,

На бајонет у шанце скакали,

Живе Турке под пушком ватали.

Све отели силом на срамоту

Зачудили Цариград и Порту.

Ђе спратише Турке код Есада

У касабу Скадарскога града,

Те цареве коње поједоше

И од муке Скадар предадоше.

Есад оде с војском на кулашу,

Са сломљеном сабљом о ункашу

Па сад Скадар крај српске границе

Еј, неправдо, проклета царице!

Кад се на њ'га српска снага дала

Европа је с Балкана гледала,

Па сад, ето, њени дипломати

Кадри бише српски Скадар дати,

Те витешке кости и гробови

Постадоше свијетски робови.

Претрпјеше крваву пресуду,

У морскоме ђавољему суду,

Коју онај потписао бјеше

Те га братске ране не бољеше.

Еј, Србине, што ти на то приста,

Докле траје крста од три прста.
 


Нема коментара:

Постави коментар