понедељак, 5. март 2012.

КРАЉ НИКОЛА И ЊЕГОВА ЂЕЦА


КРАЉ НИКОЛА И ЊЕГОВА ЂЕЦА

Пошто народ Црне Горе паде

У велике оковане јаде,

Али народ више чудо виђе -

Петровића ниједнога ниђе.

Није шала низ великих љета,

Од кад ова српска лоза цвјета

И уз Ловћен замотава гране,

А мркије Црногорци бране;

Од олује и од жеге вруће,

Да тај украс не пушта из куће.

Па сад ево у најтеже доба,

Краљ одведе своја сина оба.

Не погледну на Лазара брата

Како срете Султана Мурата;

Нит' погледну браниоце своје,

Како с њиме изломљени стоје;

Нит' народна да спроведе права,

Што га шесет љета одржава.

Само Мирко оста на сриједи,

Да да живот у људској биједи.

Болест му је здравље нарушила,

И дивна се младост осушила.

Остави га и отац, и браћа

Да он гријех свога оца плаћа,

Као сужањ струну у тамници,

Ђе и многа браћа Црногорци.

И на њега почину несрећа

За вас гријех куће Петровића,

И свој живот даде на мукама

За туђ' гријех - у бечким рукама.

Нема коментара:

Постави коментар