недеља, 04. март 2012.

НИЗ ХЕРЦЕГОВИНУ


НИЗ ХЕРЦЕГОВИНУ

одломак

Ил се Херцег из гробнице дига,

Ил Страхинић са Косова стига,

Или Твртко Котромановићу ?

Није него Пеко Павловићу!

Зарека се књазу на Цетиње,

Да ће отет варош Невесиње,

Раскопати дворе Љубовића,

(И у Борчу кулу Фазлагића)

То је било у прошлом вијеку,

Глас допаде Павловићу Пеку,

Сила турска креће од Билеће,

Сви хајдуци Пека послушаше,

На сигурне коње појахаше.

Узја Пеко претила ћогина,

Страшан као Никац од Ровина,

Поред њега соко сива птица,

На дорату војвода Сочица,

Ко је с десне војводине стране?

То је Аџић Вуле капетане,

И Сердара Гаговића Мира,

Султан нема три таква везира!

Ко је онај алат што му скаче?

Оно ти је Рамовић Новаче,

Познају га и Срби и Турци,

По ханџару и крвавој руци,

А који је оно поред њега?

Под њим кулаш без игђе биљега.

Бритку сабљу ставио на крило,

Оно ти је поп Јововић Мило,

По ођелу и крвавој ћорди,

Не наличе попу но војводи,

Нема крста нити петрахиља,

Него сабљом турке благосиља,

Браду брије док бој љути бије,

Јер му вјера и црква не даду,

Турке сјећи а носити браду.

Ко је онај пјешке на опанке?

Што је многе ојадио мајке,

Вучки иде момачкијем ходом,

А бритком се подрамио ћордом,

У Мостар би стига док залади,

Како му се пјешке не досади?

Коља нема кога Србин држи,

Да се под њим може да одржи,

То је јунак с Крваве Пољане,

Јес Гузина Бошко капетане.

До њега је друга поглавица,

Зиројевић барјактар Јовица,

За заслуге алај барјак доби,

Зиројевић ада други ко би?

Па погледни онога делију,

Који јаше виту бедевију,

Носи главу спрема господара,

Да заштити Продана Рупара!

Поред њега Реметовић Стари,

Што у Стамбол за цара не мари.

Па четири Гатачке војводе,

Има ли их у друге народе?,

Такви људи не рађу се често,

Који могу уздрмати престо,

Зимоњићу и Ковачевићу,

Радовићу и Љубибратићу.

Па погледни онога јунака,

Из Бијеле села из Дробњака,

Три године иде у ајоше,

И Турци му ништа не могоше.

Но одметну сиротињу рају,

Да турцима хараче не дају,

Нема каур браде ни бркова,

Јаше јунак манита мркова,

Златне токе носи на прсима,

Што су биле Секанића Сима,

И џефердар Златанића Авда,

Што је купљен на сред Цариграда,

То је Кекић Јово капетане,

Поред њега Роћен Миловане,

То је љута из присоја гуја,

Посјека је Тановића Муја,

Команданта од Горанска града,

Што је раји дао много јада,

И посјека Станкова Стевана,

На Граховцу пољу од мегдана.

Па погледни сивога сокола,

Командира Шћепановић Шола,

Нема љепше главе црногорске,

Колико је главара и војске,

Кад погибе Шћепан на Пресјеку,

Шћаху Турци да га посијеку,

Њега Шоле унесе на плећи,

Те Сердара недаде посјећи.

Но им нема Орла са планина,

Милисава Станојева сина

Но је оста с толико јунака,

У гомиле мртвијех Турака.

И ено му јуначке гробнице,

На високо брдо Леденице.





Нема коментара:

Постави коментар