недеља, 04. март 2012.

ТАНАСИЈЕ ВУЋИЋ


ТАНАСИЈЕ ВУЋИЋ

(Чувени Српски гуслар)

Бијела је на извору Дрине

Село иза Крнова планине,

Ту је било огњиште и кућа

Старог кнеза Вукоте Вућића,

Што се рањен са Косова врати

То предање казује и памти

И кнежеве: Јанка и Малишу

Ал' су личност имали највишу

Чувенога Вућић Танасија

Који као звијезда засија

Јер овога Српског гуслара

Слушало је толико владара

Кружио је понос идеала

Око њега и око гусала.

Гледали му токе убојите

И доламу од млетачке свите,

Цариградски џамадан и гаће

И ордење страно и домаће

И свилене турске тромболосе

Што цареви око себе носе.,

За пас ханџар с двије леденице,

Што их колан држи на пређице,

Густи брци од уста до носа

Као завид љуцкога поноса

Могаше их под капу ставити

Али ће га срећа прославити

И ако је славан био поста

Још са Али-Пашинога моста

Јер Њемачка посла Геземана

Те Вућића позва са Балкана

Те овога црногорског сина

Добравише у града Берлина

И на златне снимише га плоче

Кроз вјекове дуге да свједоче

Да је ова научна мисија

Прогласила Вућић Танасија

Да је био гусларски Месија

А његове плоче да посвете

Научнику што се звао Гете . . .

Да је Вућић у прошле вактове

Учествова у многе ратове

Са оружјем у бијеле руке

Храбрио је уз гусларске звуке

Одржава вИсину морала

Од војника па до ђенерала

Нит војводе бјеше ни сердара

Који тога не слуша гуслара

Колико је запјевао пута

У Биљарди код краљева скута?

Па у наше дане мирнодопске

Прошао је кроз земље Европске,

Из Берлина стиже му порука

Предсједника доктора наука

На тај позив гуслар црногорски

Подига је спомен историјски

Да се пјева хпљадама љета

Докле траје земље и свијета

Те ће плоче толико трајати

И јуначка дјела спомињати

Многе земље прође и Њемачку

Докле стиже у Чехословачку

И позва га Масарик у гости

Ту још бјеху велике личности

Ту предсједник Томаш и госпођа

С неколико ратних војсковођа,

Масарик му мушки руку стеже

„Добро доша Србине витеже

Изволите у нашој палати

Уз јуначке Гусле запјевати

За крваве борбе и времена

Што то друга немају племена

Такве звуке такве величине

Што народе великијем чине"

Те је гуслар у златноме столу

Пјева томе Словену соколу

За бој љути на Вучијему Долу

За хајдучке муке у Лијевну

И за страшну битку на Плијевну

Пјевао им побједе и славе

Словенима браћи са Витаве . . .

И великом Томи Масарику

Што основа Чешку Републику

Док завика Тома Масарика

Ђе слушаше онака публика:

,,Срета сам се са људима доста

Ал' нијесам љепшег има госта

Нит оваквог ођела од злата

На токама одличја призната"

Док дођоше фото апарати

Сликаше их скупа у палати

Те ће слике свечане идеје

Вјековима остат у музеје

Отоле се Вућић гуслар врну

Поздрављаше Томаш Гору Црну

И са тога високог дочека

У пратњи је има Холичека

Што цијени гусле изнад свега

И Геземан доктор поред њега

Све велики од науке људи

Што Вућића зваше да им гуди

Ка човјека великог домета                                                                                                       Широм земље нашег континента

Тада Вућић има је прилику

Да посјети Чешку Републику

Да гост буде Томи Масарику,

Да имају заједничку слику

У Златноме Прагу на пријему

Масарик је даровао њему

Златни орден Бијелога Лава

Што људима великијем дава.

Није шала првога степена

Та велика трајна успомена

Нека му се на прсима гледа

Лично Томаш који му је преда

На сусрету на чешкоме двору

То је понос за сву Црну Гору.








Нема коментара:

Постави коментар