петак, 02. март 2012.

СТАРЕ ЦРНОГОРКЕ


Какве бјеху Црногорке наше?

Што кошуље у пепелу праше

Све правиле од тврдога Лана

Са њинијех уморнијех длана

Од кошуље па до кабанице

Све са њине натре и прешлице

То су биле старе вукобаше

По горама ћецу што раћаше,

Ил' пластећи или копајући

Ил' бијеле овце чувајући

Ил' тражећи браћу по разбоју

Раћале су јадну ћецу своју

Све велике људе и јунаке

У колибе и у савардаке,

Без болница и породилишта

Без љекара и без обданишга

Ал' тој ћеци не сметаше ништа

Што су расла уз колено мајци

Да постану људи и јунаци

На студеној плочи спавајући

И бијеле овце чувајући,

Прирастали витезови млади

Од јуначке ћеце сирочади

Пјевала им мајка удовица

„Расти сине да осветиш Оца"

Хранише их и васпитаваше

У бијеле цркве кршћаваше,

Јел Милена са Чева селанка

Удала се за цара Јунака?

Племенита с Чева чобаница

Постала је балканска царица

Њене шћери Књаза Петровића

Узела је свака царевића,

Онда снаха Бана Милоњића

Или сестра Перовић Батрића

Ил Љубица из Прогоновића

И Фемија из Братоножића

Ил Хајдана с крвавога Чева

О којој је Књаз Никола пјева

И чувена Ћетна Јововића

Ил сељанка Ружа Лаковића

Јел у Чардак била Алексића?

Јел сељанка Томашева Плана

Оглашени јунак од мегдана

Па Милица сестра Даичића

Борила се с четом од Никшића

Док је Мојаш стига са сједнице

На глас њене двије Леденице

Па за љубу Косорић Илије

Причаће се докле Сунце грије

За удају Зирке Кајовића

За женидбу Бега Љубовића

За љепоту Бјеле Станишића

Са Његуша од Ераковића

Па каква је Црногорка била

Што изнесе главу попа Мила

Те за тако њено доброчинство

Књаз Госпави даде Командирство

Па Симона са села Превиша

Што поћера у Аипник Дервиша

На дорату коњу лро самара

Да избави сина из Мостара

И доведе чедо из тавнице

Преко Пиве и Муратовице

Каква бјеше велика Српкиња?

Из Пипера Гашова Крстиња

А да стара Крушића Мируша

Што главаре Морачке послуша

Те понесе књигу на језера

Код пљеваљског паше Серашћера

Па имамо Прентину Главицу

Ђе је Прента побила Прешлицу

Кад јој паша нешће примит кумче

Да не иде на Ровца и Куче

А да жене у Малој Ријеци

Што су душе узимале ћеци

На великој невољи и муци

Да их неби опазили Турци

У камена Ровца док утеку

Из пећине у Малу Ријеку,

Јели Манда морачанка љута

У бој била неколико пута?

Јели Мара Перовић Андрије

Мила сестра Његоша геније

Урадила што друга не може

Да крвнику на нужди поможе,

То су била женска огледала

Многа ти је у заборав пала

Ка Марица Божовића стара

Из крвава кланца Шекулара

Која роди код оваца сина

Да задиви Теслу и Пупина

Њена сина Божовић Неђељка

Те пронађе од Рака лијека

Страшно чудо Двадестог вијека. ..


Нема коментара:

Постави коментар